Pitanja vezana za astmu

Koji je osnovi preduslov u lečenju astme?

Osnovi preduslov za lečenje svih bolesti pa i astme je dobra i tačna dijagnoza. Dijagnostika astme počinje sa anamnezom i traženjem “tipičnih simptoma“, a to su: ponavljane epizode kašlja sviranja u grudima (engl. wheezing) praćeno osećajem nedostatka vazduha ili gušenjem.

Što su simptomatski lekovi?

Simptomatski lekovi ili bronhodilatatori su lekovi koji brzo oslobađaju od napada astme tako što "otvaraju" sužene disajne puteve (bronhe). Oni opuštaju mišiće koji okružuju disajne puteve.

Postoje dve vrste bronhodilatatora: kratkotrajni i dugotrajni bronhodilatatori. Najčešći kratkotrajni i brzodelujući bronhodilatator je salbutamol. Salmeterol je dugotrajan bronhodilatator koji ima sporije dejstvo, pa se koristi za dugotrajnu kontrolu, a ne za brzo oslobađanje od simptoma.

Kakav je učinak bronhodilatatora?

Bronhodilatatori otvaraju sužene disajne puteve. Oni opuštaju mišiće koji okružuju disajne puteve, te na taj način vazduh lakše ulazi i izlazi iz pluća.

Da li su svi bronhodilatatori imaju isto dejstvo?

Ne. Neki bronhodilatatori (Ventolin, Spalmotil, Berodual) imaju brzodelujuće ali kratkotrajno dejstvo i ne bi se trebali koristiti redovno kao osnovni lekovi. Dugodelujući bronhodilatatori, kao što su formoterol i salmeterol, efikasni su kontroleri kada se koriste redovno u kombinaciji s inhalacionim kortikosteroidom. Sami dugodelujući bronhodilatatori se ne bi smeli redovno koristiti iz razloga što nemaju učinak na upalu u disajnim putevima i što njihov učinak može zamaskirati simptome astme i njihovo pogoršanje.

Što su kombinovani lekovi?

Kombinovani lekovi sadrže dugodelujući bronhodilatator i inhalacioni kortikosteroid u istom inhaleru (pumpici, disku, turbuhaleru). Ovaj tip inhalera otvara disajne puteve (sprečavajući osećaj stezanja u grudima i pogoršanja napada) i smanjuje upalu koja je uzrok astme.

Šta se postiže upotrebom kombinovanih lekova (inhalera)?

Kombinovani inhaleri omogućavaju bolju kontrolu simptoma astme i smanjuju broj inhalera koje treba koristiti.

Kombinovanim inhalerom svaki put uzimate istu količinu leka. Noviji kombinovani inahaleri omogućavaju sigurnu upotrebu doze kombinovanog leka kako bi ga prilagodili lečenju astme. Ovo omogućuva da u pravo vreme koristite odgovarajuću dozu leka i da ukupno koristite manje lekova.

Kakav je učinak protivupalne terapije?

Astma je uzrokovana upalom disajnih puteva što dovodi do oticanja, suženja i pojačane osetljivosti disajnih puteva na iritanse. Protivupalni lekovi smanjuju upalu, pa se na taj način smanjuje i sprečava dalje oticanje disajnih puteva, smanjuje se njihovo suženje uzrokovano kontrakcijom mišića, a disajni putevii postaju manje osetljivi na pokretače astme.

Koliko su delotvorni protivupalni lekovi?

Protivupalni lekovi su vrlo delotvorni i u većine ljudi mogu kontrolisati astmu.

Koji su protivupalni lekovi najdelotvoriniji?

Najdelotvorniji protivupalni lekovi su inhalacioni kortikosteroidi, kao što su budezonid, beklometazon i flutikazon.

Što su glukokortikosteroidi?

Glukokortikosteroidi, takođe poznati kao kortikosteroidi, su protivupalni lekovi. Koriste se za smanjenje i sprečavanje upale disajnih puteva koja je uzrok astme. Glukokortikosteroidi se u astmi obično primenjuju udisanjem (inhalacijom), pa ih zovemo inhalacioni kortikosteroidi ili inhalacioni steroidi. Najdelotvorniji i najkorišćeniji su budezonid, beklometazon i flutikazon.

Zašto se glukokortiosteroidi primenjuju udisanjem (inhalacijom)?

Glukokortikosteroidi se u lečenju astme udišu tako da na taj način lek odlazi ravno u upalom pogođene disajne puteve. Ovako se znatno smanjuje rizik mogućeg štetnog (sistemskog) dejstva na ostatak organizma. Mala količina leka koja dođe do krvotoka brzo se uklanja pa ne nastaju nuspojave koje se mogu pojaviti prilikom drugačijeg načina primene steroidne terapije (oralno, muskularno, venski).

Kada se i zašto koriste kortikosteroidne tablete ili injekcije?

Kortikosteroidne tablete (obično prednizolon ili prednizon) ili injekcije mogu pomoći u lečenju teških napada astme kada inhalacioni kortikosteroidi nemaju zadovoljavajući učinak ili nisu dostupni.

Da li je opasno dugotrajno lečenje kortikosteroidnim tabaletama ili injekcijama?

Kratkotrajno lečenje kortikosteroidnim tabletama ili injekcijama uzrokuje nekoliko nuspojava. Visoke doze mogu privremeno uticati na raspoloženje. Dugotrajno lečenje kortikosteroidnim tabletama ili injekcijama može prouzrokovati nuspojave kao što su osteoporoza, kožna preosetljivost, porast telesne mase, porast krvnog pritiska, glaukom i porast vrednosti šećera u krvi.

Kako izbeći rizike od kortikosteroidnih tableta ili injekcija?

Ovi se rizici izbegavaju ukoliko što pre u dogovoru s vašim lekarom ponovno nastavite redovnu primenu inhalacionih kortikosteroida i izbegavate dugotrajnu primenu kortikosteroidnih tableta ili injekcija.

Mogu li se oboleli od astme baviti sportom?

Više je nego poželjna telesna aktivnost asmatičara, ne samo zbog fizičkog učinka, nego i zbog psihosocijalnih razloga. Astmatičari koji se bave sportom lakše će se uklopiti u društvo, imaće jaču muskulaturu, bolje komplertno psihofizičko stanje što sve zajedno utiče i na što manju frekvenciju pojave simptoma astme.

Kako da se bavim sportom kad mi fizički napor pokreće astmu?

Ukoliko je fizički napor dokazan pokretač astme potrebno je pre napora uzeti odgovarajući lek. Izabrati sport koji ne izaziva velike fizičke napore.

Koji se sportovi preporučuju asmatičarima?

Pogodni su svi sportovi, osim padobranstva i ronjenja koji se ne preporučuju. Posebno je pogodno plivanje.
Ako su pokretači astme polen, hladnoća, magla, aerozagađene izabrati sportove u sali.
Ako su pokretači astme parašina, grinje, izabrati sportove na otvorenom.

Da li je astma nasledna bolest?

Nasledna je sklonst ka bolesti ali ne i sama bolest. Postojanje astme u porodici može biti jedan od indikatora za potencijalno obolevanje od te bolesti, no uz to obavezno treba uzeti u obzir i uticaj okoline i prostora u kojem živimo na disajne puteve.

Da li postoji prirodni lek za astmu?

I pored svih istraživanja o alternativnoj medicini i prirodnim lekovima, odgovor je da do sada nije pronađen prirodni lek za astmu. Veoma je važno da ne nasedate na priče onih koji tvrde da nekim prirodnom preparatu leče astmu.

Kako lečiti astmu u trudnoći?

Lečenje astme u trudnoći i van nje je isto, i primena lekova  je bezbedna, ali nelečena i nekontrolisana astma sa pogoršanjima i nedostatakom kiseonika predtsvlaj rizik kako po majku tako i po plod!
Ženama koje imaju astmu savetuje se da ako je moguće planiraju trudnoću, da pre trudnoće se pravilnim lečenjem uspostavi potpuna kontrola astme i da se terapija primenjuje i tokom trudnoće a shodno težini astme.

Šta ako dobijem napad tokom trudnoće?

Veoma je važno da uradite sve što je moguće kako biste astmu držali pod kontrolom. Ako ne kontrolišete astmu, može doći do smanjenog protoka kiseonika do fetusa, čime se povećava rizik od usporenog rasta i male telesne težine po rođenju. Posledice mogu biti i drugi zdravstveni problemi kao što je preeklampsija, mrtvorođeno dete kao i problemi sa placentom.

Kako biste što bolje kontrolisali bolest u trudnoći, konsultujte se sa svojim lekarom.

Da li mogu dobiti asmatični napad tokom porođaja?

Astmatični napadi su retki tokom porođaja. Ali, ako se pojave, mogu se kontrolisati lekovima.

Koliko dugo dete moze koristiti inhalacione kortikosteroide?

Preventivni lekove kao što su inhalacioni kortikosteroidi mogu da se koriste duže vreme, i više od godinu dana,  a bez neželjenih efekata. Kada se stanje stabilizuje povremeno se prekida prevencija, pa se ponovo uvodi a, po potrebi smanjuje i povećava zavisno do potencijalnih okridača za pogoršanje astme.

Zašto se i pored redovne preventivne terapije za astmu javlja čest kašalj, puno sluzi i sviranje u grudima?

U situacija u kojima se i pored adekvatne terapije ne uspostvlajnja kontrole astme, potrebno je pre daljeg povećanja terapije razmotirti i druga diferencijalno dijagnosticka stanja koja mogu astmu da čine teskom i nestabilnom...u prvom redu nelečen rinosinuzitis, pa primena lekova iz grube beta-blokatora. a ono što je relativno često a obično se na to ne misli je GERB, tj vraćanje sadržaja želuca u jednjak, i disajne puteve sa čitavim spektrom respiratornih simtpoma i znakova medju kojima su: osećaj stranog tela u grlu, stalno nahrkavanje i pročišćavnje grla, napadi kašlja sa epizodama i sviranja u grudima, promena boje glasa, promuklost, hronična upala ždrela, sinusa.....pa ukoliko postoji neki od ovih pokazatelja potrebno je sprovesti isptivanje i dalju terapiju u pravcu GERB ili LPR (laringofaringealnog refluks).

Koji preparat je najbolji za sazrevanje i izbacivanje šlajma kod astme?

Dobro kontrolisana astma najčešće nije praćena prisustvom sekreta u disajnim putevima. Ukoliko imate astmu koja je praćena otežanim iskašljavanjem gustog, "žilavog" sekreta, akcenat treba staviti na lečenje same astme odgovarajućim preventivnim antiinflamatornim lekovima. Sa primenom "sekretolitika" tj preparata za olakašano iskašljavanje treba biti oprezan u osoba sa astmom, jer neki od njih mogu da potenciraju pojavu bronhospazma. Treba imati na umu da ni jedan sekretolitik ne može da deluje u uslovima slabe "hidracije" tj. ukoliko se uzima neki od sekretolitika potrebno je istovremeno i uzimati dovoljno tečnosti.

Vrlo često astma je udružena sa zapaljenskim promenama na nivou gornjih disajnih puteva (sinuzitis) koja idu sa povećanom produkcijom sekreta koji se sliva iz gornjih disajnih puteva - tzv "postnazalno slivanje". Sekret koji je sliva izaziva čest  nadržajni kašalj praćen iskašljavanjem gustog sekreta, i u tom slučaju samo primenom lekova za olakšano iskašljavanje, a bez etiološkog lečenja zapaljenaj gornjih disajnih puteva ne može se postići trajno poboljšanje niti potpuna kontrola astme.