Uzroci nastanka astme

Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u porodici ne znači da ćete definitivno i vi ili vaše dete oboleti od astme. Nasleđuje se sklonost prema bolesti, a ne sama bolest. Astma se često prvi put javlja u detinjstvu, češće kod dečaka nego devojčica. Atopija i alergije u porodici najveći su faktori rizika za razvoj te bolesti kod dece.  Atopija je genetska sklonost imunog sistema da proizvodi antitela na uobičajene alergene što dovodi do simptoma alergije. Atopijski dermatitis (ekcem) i alergijski rinitis mogu služiti kao ključni pokazatelji rizika razvoja astme kod odojčadi i male dece.

Nisu svi oblici astme alergijski niti sve alergije dovode do astme. Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupi inhalacionih alergena (kućna prašina, grinje, perje, životinjske dlake, buđ, različiti poleni). Pri dolasku u dodir s prethodno senzibilisanim organizmom, izazivaju simptome astme. Smatra se da je za nastanak bolesti kod jedne trećine obolelih odgovoran imunološki mehanizam.

Poznato je da neke vrste lekova izazivaju akutni napad astme. To su acetilsalicilna kiselina, beta-adrenergijski antagonisti, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda) i drugi. Porast atmosferskog zagadenja i loši klimatski uslovi pogoršavaju astmu. Dobro je poznat takav efekat duvanskog dima, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida (u velikim koncentracijama). Profesionalni faktori koji izazivaju astmu su brojni. Sreću se u različitim proizvodnim procesima i granama, kao što su obrada metala (hrom, nikl, platina), drveta, biljnih prerađevina, plastičnih masa i životinjskih produkata. Infekcija u disajnom sistemu najčešće uzrokuje akutno pogoršanje astme.

Mikrobiološki uzročnici su različiti: kod dece se nalazi respiratorni sinicijalni virus i virus parainfluence, dok kod odraslih dominira virus influence i rinovirus. Mehanizmi putem kojih virusi provociraju astmu nisu poznati, ali se verovatno dešavaju inflamacijske promene u sluzokozi disajnih puteva, koje dovode do pada odbrambenih sposobnosti i veće osetljivosti na egzogene (spoljašnje) faktore. U toku fizičkog naprezanja povećava se minutna ventilacija pluća tako da u donje disajne puteve dospeva veća količina nezagrejanog vazduha. Istovremeno menja se sadržaj tečnosti u epitelnim ćelijama sluznice. Dva fizička faktora, hladnoća i promena osmolarnosti, deluju na iritantne završetke nerva Vagusa i pokreću napad astme. Astma izazvana naporom dešava se najčešće u toku trčanja, a znatno ređe pri plivanju.