Šta su hronične opstruktivne bolesti pluća?
U ovu grupu oboljenja, pre svega, spada hronični bronhitis odnosno, hronično zapaljenje malih disajnih puteva sa lučenjem sekreta. Bronhitis ove vrste nastaje gubitkom trepljastog epitela u disajnim putevima. Na ogoljenoj sluznici se zato povećava broj ćelija koje proizvode sluz i koju nije moguće kašljanjem u potpunosti izbaciti. U manjim bronhijama nakupljena sluz se zgušnjava i sprečava protok vazduha, i zato su i zapaljenja češća. Posledica je stvaranje sitnih ožiljaka koji sužavaju disajne puteve i ometaju protok vazduha, ali i nastanak još jedne bolesti – emfizema. On se javlja kad oštećene i uvećane alveole (plućni mehurići) izgube elastičnost, a time i mogućnost potpunog istiskivanja vazduha iz pluća. Procesi nastanka ovih bolesti se razlikuju, a mogu biti praćeni i preteranom reakcijom bronhija na nadražaje (astma).
HOBP i astma
Među navedenim bolestima postoji mogućnost udruživanja, ali se zapaljenje kod hroničnih opstruktivnih bolesti pluća razlikuje od zapaljenskih procesa kod astme. Osim toga, astma pogađa sve uzraste, a hronične bolesti pluća su pretežno bolest šeste decenije, češće kod muškaraca, poslednjih godina sve češće i kod žena.
Progresija bolesti i posledice
Za hronične opstruktivne bolesti je specifično napredovanje i pogoršanje bolesti, postepeno slabljenje plućne funkcije i sve manja fizička aktivnost. Pogoršanja mogu biti posledica infekcija (bakterijskih ili virusnih) ili grčenja disajnih mišića (bronhospazam). Zagađen vazduh takođe može izazvati pogoršanje zbog kojeg hronični bronhitis napreduje do emfizema. Najteža posledica ovog stanja je trajni gubitak daha, stalni osećaj umora, pospanost i pad koncentracije.
Redovna terapija sprečava komplikacije
Neaktivnost pogoršava stanje bolesnika i zato se, osim medikamentozne terapije, preduzima i rehabilitacija pluća koja povećava pokretljivost i izdržljivost na fizički napor i smanjuje zamaranje. Ne postoji lek koji bi hronične opstruktivne bolesti izlečio, međutim, lekovi kao što je tiotropium mogu olakšati tegobe, smanjiti kašalj i sprečiti komplikacije.
Redovna upotreba propisane preventivne terapije bi trebalo da poboljšavaju protok vazduha kroz disajne puteve (bronhodilatatori). Ponekad se kombinuju sa antizapaljenskim lekovima (kortikosteroidi), i antimikrobnim lekovima (antibiotici). Bolesnicima se preporučuju i vakcina protiv gripa i uzimanje antioksidanta, vitamina i minerala.
Bolest pušača
Ove teške plućne bolesti najčešće nastaju kao posledica aktivnog i pasivnog pušenja. Otrovne supstance iz duvanskog dima ne izazivaju bol u plućima, već ona tiho, gotovo neosetno, gube svoju funkciju, često i nepovratno. Nažalost, to se i događa kod svakog petog pušača.
Sve hemijski isparljive materije, gasovi i čestice nečistoće u vazduhu mogu da izazovu oštećenje pluća i opadanje plućne funkcije.
Jedina preventiva ove bolesti je godišnja kontrola plućne funkcije spirometrijom, koja se naročito preporučuje pušačima. Meri se zapremina naglo izdahnutog vazduha u prvoj sekundi. Na ovaj način se može otkriti bolest koja se nije ispoljila nekim simptomima.
Saveti
Hronična opstruktivna bolest pluća jeste napredujuća bolest, naročito ako se nastavi s udisanjem škodljivih supstanci, ali ukoliko se prestane sa njihovim udisanjem, može doći do poboljšanja disanja i usporavanja bolesti.
Prestanak pušenja, upotreba redovne preventivne terapije, umerena fizička aktivnost, što više šetnje po nezagađenom vazduhu, ishrana bazirana na što više povrća, voća, sveže salate, nemasnog mesa.
Boravak u hotelu Javor, na idealnoj nadmorskoj visini, pogodnoj klimi, koncentraciji jona povoljno utiče na respiratorne organe. Spojem pomenutih klimatskih faktora i tradicionalnom ishranom koju pruža hotej Javor podiže se opšte imunološko stanje organizma. Svi ovi faktori već provereni kao terapija,što može potvrditi veliki broj zadovoljnih gostiju čije se zdravstveno stanje poboljšalo boravkom na Javoru. Takođe, boravak na ovoj lekovitoj planini idealna je preventiva od raznih oboljenja. Šetnje po okolini, udisanje svežeg vazduha, netaknuta priroda, mir i tišina, odmor i za dušu i za telo! Za sve generacije!
Simptomi HOBP uključuju:
Kašalj
Stvaranje sputuma
Dispnoju (otežano disanje) pri fizičkom naporu
Epizide pogoršanja ovih simptoma su česte. Hroničan kašalj i stvaranje sputuma često prethodi mnogo godina azvoju ograničenja protoka vazduha, iako se u svih osoba koje kašlju i iskašljvaju neće razviti HOBP.
Faktori rizika: Šta izaziva HOBP?
Pušenje duvana: Najvažniji faktor rizika za HOBP je pušenje cigareta, lula, cigara ili neki drugi način pušenja duvana.
Drugi utvrđeni razlozi su prašina i hemikalije na radnom mestu, zagađenje u zatvorenom prostoru nastalo od upotrebe bioloških goriva za zagrevanje i kuvanje u slabo provetrenim prostorijama, zagađenje vazduha na otvorenom prostoru mada specifična uloga udisanja čestica iz zagađenog vaduha u izazivanju HOBP još nije u potpunosti jasna. Pasivno pušenje cigareta takođe doprinosi respiratornim simptomima i HOBP.
Dijagnostikovanje HOBP
Dijagnozu HOBP treba razmotriti kod svake osobe sa karakterističnim simptomima bolesti i podatkom izloženosti faktorima rizika za bolest, posebno pušenje cigareta.
Ključni indikatori za razmatranje dijagnoze HOBP su: hroničan kašalj koji se javlja povremeno ili svakodnevno, često postoji tokom celog dana, retko samo noću, hronično stvaranje sputuma, ponovljene epizode akutnog bronhitisa, dispnoja koja može biti progresivna, perzistetna, pogoršava se tokom fizičkog napora, pogoršava se tokom respiratornih infekcija.
Dijagnoza treba da se potvrdi spirometrijom. Spirometrija je jednostavan test kojim se meri količina vazduha koju bolesnik može da izduva - forsirani vitalni kapacitet (FVC) i vreme koje je potrebno za to FEV1 - forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi. Izračunava se odnos FEV1/FVC. Spirometrijski rezultati se izražavaju kao procenti ostvarenja predviđenih vrednosti, uz upotrbu odgovarajućih normalnih vrednosti na osnovu pola, godina i visine. Oboleli od HOBP tipično pokazuju smanjenje i FEV1 i FEV1/FVC.
Klasifikacija HOBP prema težni:
Stadijum 0 : U riziku - Hroničan kašalj i stvaranje sputuma, plućna funkcija još uvek normalna.
Stadijum I: Blaga HOBP - Blago ograničenje protoka vazduha (FEV1/FVC<70% ali je FEV1>ili =80% od predviđenih vrednosti) i obično ali ne uvek, hroničan kašalj i stvaranje sputuma. U ovom stadijumu osobe moraju biti svesne da je njihova plućna funkcija oštećena.
Stadijum II: Srednje teška HOBP - Pogoršanje ograničenja protoka vazduha (50< ili =FEV1 <50% predviđene vrednosti), i obično progresija simptoma sa otežanim disanjem koje se tipično ispoljava pri naporu.
Stadijum III: Teška HOBP - dalja pogoršanja opstrukcije (30%< ili=FEV1<50% predviđene vrednosti), pogoršanje nedostatka vazduha i ponovljene egzarcebacije koje utiču na zdravstveno stanje bolesnika.
Stadijum IV: Vrlo teška HOBP - Teško oštećenje protoka vazduha (30%< ili FEV1<50% plus hronična respiratorna isuficijencija). U ovom stadijumu kvalitet života bolesnika se primetno pogoršava, a egzarcebacije mogu da ugroze život bolesnika.
Ciljevi efikasnog zbrinjavanja HOBP su: sprečavanje progresije bolesti, ublažiti simptome, poboljšati podnošenje fizičkog napora, poboljšati zdravstveno stanje, sprečiti i lečiti komplikacije, sprečiti i lečiti egzacerbaciju, smanjiti mortalitet i sprečiti ili svesti na najmanju meru neželjene efekte lečenja.
